Besplatna dostava (Hrvatska) za narudžbe iznad:
53,00 €
Breskva Borivoje Pejkić
Zahvaljujući širokoj adaptivnosti, breskva danas zauzima značajno mesto u svetskoj proizvodnji. Proizvodi se mnogo i zbog toga što su stvorene mnogobrojne sorte koje su u mogućnosti da se prilagode različitim uslovima gajenja.
Nove sorte bresaka stvaraju se relativno lakše i brže od drugih vrsta voćaka, tako da većina sorti bresaka koje su se nalazile pre 15 godina u sortimentu zamenjene su novim, kvalitetnijim, a današnje sorte koje se nalaze u proizvodnji zameniće se za 10—15 godina drugim, još kvalitetnijim od postojećih.
U našoj zemlji proizvodnja bresaka od 1948. do 1952. g. iznosila je prosečno godišnje 16.000 tona, a u razdoblju od 1970. do 1974. 64.800 tona ili 3 kg po stanovniku. U periodu 1974—78. g. proizvodnja je uvećana na 79.000 tona. Prema želji većeg broja organizacija i individualnih proizvođača do 1985. g. proizvodnja treba da se uveća još više, tako da iznosi 150.000 tona ili 7,5 kg bresaka za potrošnju u svežem stanju po stanovniku. Ako se ovim željama doda i velika potreba za podizanjem zasada sa sortama bresaka za industrijsku upotrebu, onda će se ove količine još više uvećati.
S obzirom na vrlo široku lepezu sazrevanja pojedinih sorti bresaka od juna do oktobra, to se ovi plodovi najviše troše u svežem stanju, tako da se zadovoljavaju potrebe našeg stanovništva i turista čiji se broj iz godine u godinu sve više uvećava.
Breskva se lako i brzo razmnožava i rano počinje plodonošenje tako da se zasadi u društvenoj i individualnoj proizvodnji podižu sa relativno malim ulaganjima po jedinici površine. Otuda je i dinamika osvaj3nja novih površina sa breskvom u punoj meri izražena.
Koristim priliku da zahvalim prof. dr Dušanu Stankoviću i dr Miti Aradskom na korisnim primedbama i sugestijama u pripremi ovog rukopisa. Istovremeno toplo zahvaljujem drugarici Anki Horvat, tehničkom saradniku, na tehničkoj pomoći i kucanju teksta, za izradu grafikona i skica Radivoju Bogosavljeviću, tehničkom saradniku, i Aleksandru Stamenkoviću, fotografu Fakulteta, za fotodokumentaciju i snimanje plodova u boji.
Svi plodovi sorti koji se nalaze u knjizi potiču iz kolekcionog zasada Poljoprivrednog dobra „Boško Palkovljević-Pinki“ iz Sremske Mitrovice, pa ovu priliku koristim da posebno zahvalim stručnom kolegijumu koji mi je omogućio snimanje najvažnijih sorti bresaka.
Plantažno gajenje breskve zahteva stručno poznavanje neophodnih činilaca za podizanje zasada bresaka. Naročitu pažnju treba usredsrediti na ekološke zahteve, i to kako na zemljišne tako i na klimatske. Ekološki uslovi treba da budu sagledani i sa interakcijom, zimskog mirovanja, koji vrlo često diktiraju gajenje pojedinih sorti bresaka.
Otuda dolazi do izražaja i detaljno poznavanje biologije breskve: cvetanje, oplođenje, razvoj plodova od zametanja do berbe. Poznavanje biologije breskve se ne može izdvojiti od osnovnih pojmova genetike breskve, a naročito dobijanje novih sorti.
U skladu ja svim biološkim osobenostima poznavanje morfoloških organa i njihove funkcije u toku života je od posebnog značaja za uspešan razvoj bresaka.
Voda i biogeni elementi predstavljaju važnu komponentu za normalno razviće bresaka.
Sve sorte bresaka prema upotrebnoj vrednosti dele se na sorte za stonu upotrebu u svežem stanju i za industrijsku preradu. Poznavanje bioloških i tehnoloških osobina ovih grupa bresaka predstavlja osnovu za pravilnu orijentaciju pri podizanju zasada bresaka.
Od izbora sorti, poznavanja bioloških osobina generativnih i vegetativnih podloga i načina gajenja sadnica zavisi uspeh u podizanju plantažnog zasada breskve. Pored toga treba posvetiti posebnu pažnju pripremi zemljišta, njegovoj popravci, rigolovanju, organizaciji teritorije i sađenju.
Održavanje zemljišta u zasadima bresaka, kao i fertilizacija zemljišta, od posebnog su značaja u modernoj proizvodnji bresaka. Danas, se u velikoj meri unose u zemljište velike količine pojedinih mineralnih đubriva na osnovu iskustva, a ne na osnovu proučenih i naučno dokazanih činjenica.
Pošto se breskva gaji pretežno na suvim zemljištima u toplijim rejonima, navodnjavanje zasada bresaka predstavlja važnu agrotehničku meru jer se time povećava krupnoća, kvalitet i ukupni prinosi za 30-50% i više.
Izbor sistema gajenja bresaka je vrlo često u zavisnosti od grupe sorti i klimatskih uslova rejona. Određeni sistemi gajenja bresaka sa većim brojem voćaka obezbeđuju prinose od 40.000 do 60.000 kg po ha. Svaki sistem gajenja zahteva odgovarajuću rezidbu na oblik i rodnost. I ukoliko se rezidba pravilno i stručno obavi utoliko će kvalitet plodova, rodnost i dugovečnost voćaka biti veći.
Zaštita od nepovoljnih abiotičkih činjenica i zaštita breskve od bolesti i štetočina predstavljaju važne karike u lancu drugih biotičkih činilaca.
Sušenje stabala bresaka sve je više zapaženo u zasadima naše zemlje i svetu, tako da ubuduće treba posvetiti veću pažnju pojedinim agrotehničkim merama kako bi se produžio život bresaka.
Zaštita bresaka od različitih bolesti: mikoza, bakterija, viroza i štetočina nemoguća je bez poznavanja njihove biologije razvoja, od koje zavise mere zaštite.
Pored poznavanja svih činilaca koji omogućavaju uspešno gajenje breskve treba obratiti pažnju i na vreme i tehniku berbe plodova, zatim na klasiranje, pakovanje i transport plodova.